
Прштало је на све стране. Као и до сада резултат није био у првом плану јер је и овог пута победио фудбал. На прелепом дружењу уз пиће и закуску коју је припремила директорица Радмила Николић нестале су боје дресова, као и имена школа и места одакле је ко дошао. Остали су само смех и песма коју само младост уме да носи. Мало даље од њих били су њихови професори: Невенка Арсенић, Велимир Миличковић, Ненад Миловић и Немања Савић као и директори: Радмила Николић, Рахман Тигањ и Гојко Стојановић и слика скоро иста. Пуно прича и догодовштина са „магичног правоугаоника“ и доста смеха. И то је заправо фудбал - дружење без граница! Не познаје године, ни полове, ни различитости ... Фудбал као стил живота! Зашто да не!